Lazar Laza Lazarević

  • 13.05.1851 - 10.01.1891
  • Književnik i lekar
  • Lazar - Laza K. Lazarević (Šabac, 13. maj 1851. — Beograd, 10. januar 1891.) je bio srpski književnik i lekar. Po njemu je dobila ime Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Dr. Laza Lazarević u Beogradu i u Padinskoj Skeli. Laza Lazarević (1851.-1890.), spada u najznačajnije predstavnike srpske realističke pripovetke. Pošto je na Velikoj školi u Beogradu završio studije prava, upisuje u Berlinu studije medicine i završava ih 1879. godine. Studije medicine podstaknute su njegovim interesovanjem za prirodne nauke, darvinizam i pozitivizam: prevodio je prirodnonaučne tekstove sa nemačkog i ruskog jezika. Ova interesovanja, studije u Berlinu ali i neke lične osobine učinili su da Lazarević u svom radu, kao lekar i pisac, bude ozbiljan, sabran i metodičan. Svoj život je posvetio lekarskom radu i kao lekar uživao je veliki ugled. Lekarski poziv se nije sveo samo na lekarsku praksu u bolnici: objavio je nekliko desetina stručnih radova iz medicine. Književnim radom Lazarević je počeo da se bavi još kao student u Berlinu objavivši 1879. godine pripovetku Zvona s crkve u N. (kasnije promenjen naslov u Prvi put s ocem na jutrenje), koja je predstavila autora kao vrsnog pripovedača. Potom slede pripovetke Školska ikona (1880.), U dobri čas hajduci (1880.), Na bunaru (1881.), Verter (1881.), Sve će to narod pozlatiti (1882.), koje su objavljene u knjizi Šest pripovedaka (1886.). Posle toga Lazarević je za života objavio Vetar (1889.) i On zna sve (1889.) i posle njegove smrti objavljena je pripovetka Švabica (1898.) za koju se smatra da je jedna od prvih napisanih pripovedaka Laze Lazarevića. U rukopisu je ostalo osam nedovršenih pripovedaka. Broj objavljenih pripovedaka i ritam objavljivanja pokazuju dve stvari: prvo, Lazarević je književni rad podredio lekarskom pozivu; drugo, kao pisac je radio pažljivo i strpljivo, pa sve njegove objavljene pripovetke predstavljaju uzore kompozicije, stila i jezika. Lazarevićevo poreklo, život i porodična situacija ostavili su snažan pečat na njegovo književno stvaranje. Odrastao je i formirao se kao ličnost u patrijarhalnoj trgovačkoj porodici. Rano je ostao bez oca i porodicu je održavala i decu podizala energična i autoritativna majka. Pisac je bio emotivno vezan i jako privržen porodici - majci i sestrama. Takva porodična situacija i odnosi u porodici osećaju se u Lazarevićevim pripovetkama - porodična zadruga, porodica i majka imaju istaknuto mesto u njegovoj prozi, a Švabica, Verter i Vetar su najizrazitiji primeri. Lazarević sa podjednakom pažnjom slika seosku i palanačku sredinu, sa simpatijama slika seosku porodičnu zadrugu, sa toplinom opisuje porodicu u gradskom ambijentu, ume da izrekne oštru kritiku društva (nemar prema invalidima), prvi uvodi intelektualca kao junaka novije srpske pripovetke. On obrađuje snažne teme, krupne događaje. Bira neznatne događaje, jezgrovito predočava pejzaže, slika poetičnu atmosferu, neguje finu psihološku analizu. Uvek je na strani dobra i svetlosti; optimizam je njegov stav prema životu i svetu. Optimizam potiče iz ličnoga života (uspeo je u životu, porodici, službi, lekarskom radu, u društvu), iz podneblja (pitoma ravnica vedrih i humoru sklonih ljudi) i prirode ličnosti (pažljiv, odmeren, uravnotežen i razborit). Kao pripovedač, Laza Lazarević je ispoljio sve osobine dobroga pisca. Njegove su pripovetke pažljivo i skladno oblikovane: kompozicija je čvrsta, izbor građe je pažljiv i funkcionalan, radnja je jedinstvena, fabula dobro vođena. Začetnik je psihološke pripovetke u našoj književnosti: negovao je psihologiju kao umetničku sadržinu i umetničko sredstvo; opisi psiholoških stanja su precizni, jezgroviti, dramatični i napeti. Poznavalac jezika i majstor stila, Lazarević je stekao ugled najboljeg stiliste svoga vremena. Njegove su pripovetke umetnički najdoteranije u celokupnoj prozi srpskog realizma.